Korekcija jagodica

UVOD

Anatomski i topografski, jagodice predstavljaju najistureniju i najistaknutiju zonu gornjih i spoljašnjih delova obraza (one su “iznad obraza”), i kao trodimenzionalna struktura estetski su veoma važne na licu. Latinski naziv za ovu regiju je regio Zygomatica, i ona zapravo odgovara projekciji zigomatične kosti (jagodična kost). Međutim, oblik, veličinu i poziciju jagodice ne određuje samo struktura jagodične kosti, već i strukture mekih tkiva nad njom (potkožno masno tkivo, mišići, koža). Može se slobodno reći da su jagodice kod svakog čoveka različite, ne samo po veličini i obliku, već i po poziciji. Ove osobine uslovljene su genetski, ali su one podložne promenama koje mogu biti izazvane periodima gojenja i mršavljenja, nekim oboljenjima, kao i procesima starenja.

Povećanje i korekcija jagodica može se postići na 4 različita načina:

  1. postavljanjem jagodičnih implantata (koji su od čvrstog silikona ili gore-texa)
  2. osteotomijama jagodične kosti
  3. ubrizgavanjem nekog od filera (privremenog ili trajnog)
  4. ubrizgavanjem sopstvene masti

Moguće su, takođe, i kombinacije ovih metoda.

PRIPREMA I OPERACIJA

PRIPREMA

Ukoliko se operacija izvodi u opštoj anesteziji neophodna je uobičajena preoperativna priprema. Ponekada je za planiranje operacije i izbor implantata korisno uraditi i RTG snimak zigomatične regije ili skener. Prilikom planiranja operacije, bez obzira da li je u pitanju korekcija implantatom, filerom ili mašću, od presudne je važnosti da se odredi tačno i precizno mesto gde će implantat biti postavljen, odnosno supstanca ubrizgana. Posebnu pažnju zahtevaju sledeće tri zone:

  1. zona neposredno iznad jagodične kosti i iznad prednje trećine jagodičnog luka (jagodica u uzem smislu)
  2. zona srednje trećine jagodičnog luka (kod pacijenata kojima je potrebno “bočno proširenje”)
  3. zona podjagodičnog trougla (kod pacijenata sa “upalim obrazima” neposredno ispod jagodica)

OPERACIJA

Ukoliko je u pitanju povećanje jagodica implantatima, onda se intervencija izvodi u opštoj anesteziji. Najčešći je takozvani intraoralni pristup, što znači da se implantat ubacuje kroz mali rez na sluzokoži gornje usne, i duž gornje ivice desni, tako da je krajnji ožiljak praktično nevidljiv. Druga opcija, koja je tehnički komplikovanija, je postavljanje implantata kroz rez na donjem kapku. Ukoliko je u pitanju korekcija filerima ili sopstvenom mašću, onda se koristi lokalna anestezija uz eventualnu intravensku analgosedaciju. Ubrizgavanje se izvodi posebnim veoma tankim kanilama ili iglama, tako da ožiljaka uopšte nema.

OPORAVAK, KOMPLIKACIJE

Nakon intervencija ne preporučuje se izlaganje suncu kao ni teže fizičke aktivnosti u trajanju od dve nedelje. Preporučuje se spavanje na leđima, kako ne bi došlo do kompresije tretiranih regija. Skoro uvek javljaju se otoci koji mogu biti manje ili više izraženi, a moguća je i pojava modrica. Od komplikacija moguća su infekcija, asimetrija, hiperkorekcija ili hipokorekcija i pomeranje implantata. Rezultat postignut implantatima može da se smatra kao dugotrajan, mada ne i večan, a rezultat postignut nekim od filera trajaće u zavisnosti od toga koji je filer upotrebljen (privremen, polutrajni, trajni).